Dnevnik jedrenjaka Aurora: Platac

Kategorija: Blog

Autor: iJedrenje, 06.02.2012.

Sofija, moja trogodišnja sreća: "Tata, tata, ajde da se iglamo lestolana!"

"Ajde"

Sofija: "Ti ces biti platac!"

"Platac...??????, a šta ti je to???"

Sofija: "Ti ces da platis lacun!!"

Sve što se dešavalo narednih par dana bilo je u senci ovog razgovora. Bezbroj puta sam ga se prisetio i slatko nasmejao. Ipak, on me je potakao na razmišljanje. Postoji jedna pojava, među ljudima, sa kojom su se susreli svi koji su gradili brod, a to je bezrazložno visoka cena robe i usluga vezanih za brodogradnju.

Kod nekih mašinskih sklopova koji se namenski proizvode za brodove to se i da opravdati povećanim zahtevima za otpornošću, ali majstori, oni su priča za sebe. Šta god da urade za brod, naplatiće vam barem pedeset posto više nego što bi naplatili identične radove za neke druge potrebe. Oni u nedostatku objektivnih razloga, a u želji da operu svoj obraz, to prosto pravdaju činjenicom da imate para jer gradite brod i sasvim je normalno da onda i oni jedan deo tog bogastva odvoje za sebe.

Takav stav delom potiče iz zablude da se brodovi grade iz hira bogatih koji na taj način drugima žele natrljati nos svojim materijalnim položajem. Ne poričem da ima kapetana koji svoj brod doživljavaju kao statusni simbol, ali takvi ih ne grade, oni jednostavno kupe nov brod, obično veoma brz i skup.

Vremenom sam postao alergičan na te stavove i takve ljude. Naučio sam da, kad god je to bilo moguće, sakrijem od majstora da deo koji pravi ili popravlja ide u brod. Tako sam sebi uštedeo mnogo objašnjavanja, rasprave, razočarenja u ljude i naravno - novca. Kad god to nije bilo moguće, prvo sam se raspitao za cenu radova i često mi se dešavalo da se svaka dalja konverzacija, pa samim tim i dogovor, prekidaju tu i tada.
Bezgranična je potreba moralno malih ljudi da pričaju i dive se velikom novcu i da ga gramzivo, bez imalo skrupula otimaju od onih koji po njihovim aršinima spadaju u bogate!

Postoje ljudi kojima je gradnja broda potreba i retki su majstori koje sam sreo da su to razumeli i bili voljni da pomognu, savetima i čestitošću da za radove naplate realnu cenu bez “dodatka za bogatog brodovlasnika”. U kompletnom procesu gradnje jedrenjaka Aurora ja ih mogu nabrojati na prste jedne šake i taj poražavajuća činjenica tera me da se zamislim...

Pera i Kole su svojim odnosom prema radu, pedantnošću, zaslužili poverenje tako da ih sada ne obilazim svaki dan, a i kada uhvatim vremena, ne idem da bi ih kontrolisao već da uživam gledajući kako moj brod napreduje. Lakoća sa kojom vladaju materijalom učinila je gradnju toliko jednostavnom da sam na trenutak pomislio da su oni potpuno suvišni, ali prenem se čim se prisetim da je svaka ta tabla koju savijaju debela 5mm i teži više od pola tone.

Postavljeno je skoro kompletno dno korita i na njega su počela da se pozicioniraju prva rebra. Numerička markacija na limovima oplate, ocrtane linije na koje dolaze rebra, u mnogome olakšavaju posao jer sada majstori ne moraju da razmeravaju rastojanja i paralelnost rebara već ih samo polože na liniju i “priheftaju”. Mogućnost greške u ovakvom načinu gradnje čeličnog korita je minimalna. Sve što im je potrebno već je ocrtano na samim elementima koji se ugrađuju tako da su konsultacije sa tehničkim crtežima retke, a to drastično skraćuje vreme potreno za gradnju broda.

U ovoj fazi gradnje, poslovi su prevazišli moju stručnost i iskustvo. Imam utisak da bi majstorima samo smetao, pa se zato izmaknem i pretvorim u nemog posmatrača. Sednem tako u stolicu, na sunčanu stranu brodogradilišta i posmatram kako brod raste.

Dobije čovek potrebu da se na neki način oduži i podeli svoju radost sa majstorima, a šta je za to prikladnije od flaše hladnog piva.

“Majstori, može pivo??”
Gromko, kao otpozdrav vojničkog voda: “Može!!!”

“Ja častim, ja sam danas platac!”

Vidim da im nije jasno, ali se nisu osokolili da pitaju, a ja se nisam trudio da pojasnim. Samo sam razvukao osmeh, pokupio prazne flaše i uputio se ka obližnjoj prodavnici.

Vezani članci
Dnevnik jedrenjaka Aurora: centar sveta
Dnevnik jedrenjaka Aurora: Detinjstvo
Dnevnik jedrenjaka Aurora: Žgadija
Dnevnik jedrenjaka Aurora: Balkanac
Dnevnik jedrenjaka Aurora: metamorfoza
Pogledaj sve

• Gradnja jedrilice – prijava samogradnje

(Pre)dugo sam odgađao rješavanje birokratskog dijela gradnje jedrilice, ali sad je već bilo krajnje vrijeme da se nešto poduzme i oko toga. Nazvao sam Lučku kapetaniju Sisak koja je najbliža Zagrebu i zato nadležna za barke koje se grade na ov

Opširnije


MARKETING