Dnevnik jedrenjaka Aurora: Pošto??

Kategorija: Blog

Autor: iJedrenje, 28.01.2012.

Veoma je vruće i svi prozori na kolima su širom otvoreni pa unutra tutnji kao u sred nevere. Ispred mene veliki crveni kamion poskakuje na pokrpanom drumu, a ja se naivno brinem da se od tog silnog tumbanja elementi broda ne pokrive ili deformišu. Vozimo za Stubline, mesto rađanja jedrenjaka Aurora. Tamo nas već čeka viljuškar da istovari svih 585 elemenata broda spakovanih u tu crvenu ceradu. Gužva u saobraćaju nas je usporila i dozvolila mislima da se otrgnu. Vozim prateći belu liniju, rutinski...

Pročulo se da sam počeo sa gradnjom pa se sada mnogi iščuđavaju jer u mom prethodnom radu, priči i naporima nisu videli ništa ozbiljno. Dragi prijatelji zovu da čestitaju, požele sreću i uspeh, da ponude pomoć, a oni što ih sujeta razjeda zovu u nadi da će je napojiti mojim neuspehom.

Priznajem da me zatekla nespremnog, drskost ljudi koji sebi daju za pravo da bez imalo pristojnosti, direktno pitaju koliko to košta? Koliko košta?
Šta tražite?

Potvrdu da sam „buržuj“! Da mi je tata kupio brod, pa da time nahranite svoj zavidljivi um, da ga zatrujete izgovorima i opravdanjima jer nikada niste smogli dovoljno snage i hrabrosti da sami krenete u gradnju.

Nadmeni i nabusiti, vi što sopstvene neuspehe, kao i uspehe drugih, pripisujete okolnostima. Vi gorostasi po sopstvenom nabeđenju, počujte! Sam!

Uz podršku najbližih i najmilijih, onih kojima ću vratiti dugove, ali se nikada neću moći odužiti. Sam!

Ni iz čega! Da sam imao pomoć, jesam! Da mi je nešto dato, poklonjeno, nije!
Koliko me koštalo!?

Četiri godine života, odricanja, neizlazaka, neodlaženja na odmor, prolazaka pored izloga u strahu da mi se nešto ne dopadne jer znam da to neću kupiti. Podvijanja prstiju i stiskanja šaka u nadi da ću prikriti crnilo od ulja, gareži i rđe koju je upila koža. Udisanja prašine, i raznih isparenja od kojih kasnije bukne glavobolja. Moljakanja za pomoć, kombinovanja od kojih bi šahistu zabolela glava, samo da bi se došlo do cilja. Dovijanja kako iz ničega, bez para, napraviti nešto. Bolova u rukama, što od žuljeva, što od sitnih povreda. Manuelnog rada do potpune fizičke iznemoglosti. Upornost me je gurala da činim korak po korak, svaki na svoj način težak, svaki sa svojom pričom, svaki moj mali, ponosni, uspeh na putu gradnje. Taj se put može popločati novcem, pa sve ide lakše i brže ali ako mislite da je manje trnovit, varate se! Ako ipak novca nemate, kao što ga ja nisam imao, ostaje vam samo da se uzdate u sopstvenu upornost, izdržljivost, volju za radom i veru u sebe.

A vi, što se i dalje pitate koliko novaca to sve košta, ne znam!

Sami odredite koja je to brojka dovoljna da bi ste je svrstali u okolnosti i u njoj našli opravdanje svojoj neodlučnosti!

Crvena svetla na masivnom braniku bljesnula su preko bele linije, a ja zanesen, umalo da se sudarim sa njima. Kamion skreće, stigli smo!

U brodogradilištu su nas spremno dočekali i viljuškar brzo izvlači jednu po jednu paletu i odlaže ih u halu koja će privremeno biti pretvorena u magacin.

Majstori u neverici posmatraju gomile elemenata sa već sazrelim stavom da to niko i nikada neće uspeti da sastavi u brod. Zagledaju mene i moje godine.
Komentarišu: „buržuj!!!“.

Vezani članci
Dnevnik jedrenjaka Aurora: centar sveta
Dnevnik jedrenjaka Aurora: Detinjstvo
Dnevnik jedrenjaka Aurora: Žgadija
Natječaj za Morske priče
Gradnja Optimista na Rabu
Pogledaj sve

• Gradnja jedrilice – prijava samogradnje

(Pre)dugo sam odgađao rješavanje birokratskog dijela gradnje jedrilice, ali sad je već bilo krajnje vrijeme da se nešto poduzme i oko toga. Nazvao sam Lučku kapetaniju Sisak koja je najbliža Zagrebu i zato nadležna za barke koje se grade na ov

Opširnije


MARKETING